Географска карта - Гложан (Gložan)

Гложан (слов. -{Hložany}-) је насеље у Србији, у општини Бачки Петровац, у Јужнобачком округу. Према попису из 2011. било је 2002 становника.

О настанку насеља Гложан не постоје поуздани подаци, а помиње се још у турским временима (пореским списима) у Бачкој нахији под именом Галожан године 1153. А 1690. године се помиње као насељена пустара. Од 1703. године насеље је припадало футошком газдинству. Према поузданом попису православних парохија из 1733. године види се да Гложан постоји - има 95 српских домова и ту су два православна свештеника: Стефан Крестић и Петар Радивојевић. Године 1744. депутирац на српском црквено-народном сабору био је Јосиф Јовановић постмајстер и провизор из Гложана. Изгледа да је опет запустео је је 1745. године Гложан је био пустара.

Када се говори о доласку словачких насељеника у Гложан, постоји повезаност са насељавањем у Петровац 1745. године. У даљем раздобљу Гложан је добијао карактер словачког насеља, јер временом српско становништво је у све већој мери одлазило, док се словачко становништво природним прираштајем и доласком нових насељеника повећавало. О ситуацији у Гложану постоји поприличан материјал, нарочито о другој половини 18. века док је мање материјала за прву половину, чак до 70-их година 19. века. Неке од догађаја забележио је други евангелистички свештеник Јурај Рохони који је радио у периоду од 1803. – 1831. године у Гложану. Такође су колера и пожари на становнике Гложана оставили трагове. Услови у каквим су живели поданици нису били лаки, те многи Словаци из Гложана отишли су, у потрази за бољим животом, у друга насеља. Ту нису имали ни цркву, ни храм, ни свештеника припадали су футошкој католичкој парохији.

Крајем 18. и почетком 19. века, као кметови својим вредним радом нису беспосличили, већ су се залагали за развој и унапређење своје евангелистичке цркве, просвете и културе. Први учитељ је био скроман и пожртвован суграђанин Јозеф Свобода (у периоду од 1770 – 1786. године). Од 1787. године Гложанци су имали свог евангелистичког свештеника до 1851. године само једну школу.

Популарни роман купили су 1808. године православни свештеник поп Елисеј Болманац и учитељ Филип Алимпић. Православни парох гложански поп Василије Вуковић био је 1830. године претплатник "Српског летописа" у Будиму. Априла 1854. године избио је велики пожар у Гложану, када је изгорело 109 кућа. Новосадски лист" Србски дневник" обраћао се јавности за помоћ пострадалим Гложанцима.

Радила је почетком 1857. године српска народна школа у Гложану, за коју је тражен учитељ. Упркос тешком животу насељеника и њихових потомака Гложан бележи поступан пораст словачког грађанства. На духовном уздизању словачког и српског народа радиле су две цркве: евангелистичка и православна. За време Другог светског рата који је захватио и Краљевину Југославију, Гложанци су се укључили у антифашистичку борбу. Многи од њих су погинули. Рат који је изазван распадом СФРЈ такође је оставио трага и на становнике овог насељеног места.